Proizvodnja poluprovodnika i mikročipova godinama unazad predstavlja jedno od najkritičnijih uskih grla globalne industrije. Kako bi obezbedili potpunu autonomiju za svoje ključne projekte, kompanije Tesla i SpaceX najavile su izgradnju gigantskog kompleksa u Teksasu pod nazivom Terafab.

Sa planiranom površinom koja u završnoj fazi može dostigme do 9,3 miliona kvadratnih metara, ovaj projekat postavlja potpuno nove standarde u projektovanju i izgradnji industrijskih objekata.

Skaliranje industrijskih objekata i tehničke razmere

Kada je Tesla pustila u rad Gigafactory u Teksasu, objekat čija dužina prelazi jedan kilometar smatran je vrhuncem industrijskog inženjeringa. Terafab, međutim, pomera granice razmere. Ukoliko se izradi u punom planiranom kapacitetu, kompleks će površinski nadmašiti trenutno najveće objekte na svetu.

Radi poređenja, objekat New Century Global Center u Čengduu prostire se na oko 1,76 miliona kvadratnih metara.

Sa najavljenih 9,3 miliona kvadrata, Terafab bi bio više nego pet puta veći.

U regionalnim okvirima, najavljeni AI data centar Pantheon u Hrvatskoj planiran je na površini od oko 400.000 kvadratnih metara, što znači da je teksaški kompleks više od dvadeset puta veći po otisku.

Trenutno se u stručnim krugovima analizira da li će navedeni kvadraturu činiti jedan monolitan objekat pod zajedničkim krovom ili kompleks povezanih modularnih proizvodnih hala raspoređenih unutar unutrašnjeg kampusa.

Prema do sada objavljenoj urbanističkoj i prostornoj dokumentaciji, kompleks će činiti nekoliko povezanih celina projektovanih za vertikalno integrisanu proizvodnju.

Vertikalna integracija i tehnološka namena

Osnovni razlog za projektovanje objekta ovih dimenzija leži u konceptu vertikalne integracije. Za razliku od klasičnih fabrika koje pokrivaju samo pojedinačne faze u lancu snabdevanja, Terafab je koncipiran da objedini kompletne procese proizvodnje poluprovodnika na jednoj lokaciji.

Inženjerski koncept predviđa spajanje sledećih faza pod istim krovom i logističkom infrastrukturom:

• Proizvodnju naprednih logičkih i memorijskih čipova
• Pakovanje i mikro-napredno sklapanje komponenata
• Finalno testiranje i kontrolu kvaliteta

Cilj ovako projektovanog kapaciteta jeste proizvodnja čipova koji mogu da obezbede više od jednog teravata računarske snage na godišnjem nivou. Komponente proizvedene u objektu biće direktno ugrađivane u humanoidne robote Optimus, autonomna vozila Cybercab, kao i u namensku opremu za SpaceX infrastrukturu.

Infrastrukturni i energetski izazovi

Izgradnja i eksploatacija pogona za proizvodnju poluprovodnika zahtevaju ekstremno visoke resurse vode i električne energije.

Fabrike ovog tipa spadaju u najzahtevnije objekte po pitanju inženjerskih instalacija, čistih soba (cleanrooms) i stabilnosti napajanja.

Voda iz obližnjeg rezervoara Gibbons Creek predviđena je kao primarni izvor za tehnološke procese hlađenja i čišćenja, pri čemu je planirana izgradnja sopstvenih postrojenja za preradu i ponovno korišćenje otpadnih voda. Pored toga, kompleks će posedovati sopstvene energetske kapacitete kako bi se osiguralo neprekidno napajanje vitalnih delova proizvodnje.

Finansijska konstrukcija i faznost građenja

Finansijski okvir projekta prati njegovu građevinsku i tehnološku složenost:

• Prva faza: Planirano ulaganje iznosi oko 16,8 milijardi dolara uz otvaranje najmanje 3.000 novih radnih mesta.
• Šira početna faza: Razvoj lokacije i prateće infrastrukture procenjen je na oko 55 milijardi dolara.
• Konačna vrednost projekta: Kroz sve planirane faze izgradnje, ukupna investicija može dostići 119 milijardi dolara.

Projekat poput Terafaba ukazuje na evoluciju industrijske arhitekture i inženjeringa. Upravljanje ovakvim projektima zahteva potpunu sinhronizaciju projektovanja, geotehničkih radova, logistike gradilišta i finog planiranja instalacija, što mega-projekte postavlja u sam vrh savremenog građevinskog menadžmenta.