Većina rukovodilaca u građevinskoj industriji više ne sumnja u upotrebljivost veštačke inteligencije. Prednosti su jasne na nivou svakodnevne administracije: alati poput ChatGPT-a ili Claude-a masovno se koriste za generisanje korespondencije i izradu izveštaja. Međutim, kod većine firmi primena tu i prestaje, čime operativno najvredniji deo ove tehnologije ostaje potpuno neiskorišćen.

Razlog za zastoj nije otpor prema inovacijama, već praktična ograničenja. Glavne barijere čine nejasna procena povrata investicije (ROI), deficit interne kompetentnosti i visok operativni pritisak koji menadžmentu ostavlja malo prostora za dugoročno planiranje. U takvim okolnostima, digitalna transformacija često završava na listi sporednih prioriteta.

Takav pristup postaje sve teže održiv. Dok većina kompanija stagnira, pioniri primene AI tehnologija kreiraju merljivu prednost.

Jaz između ranih korisnika i ostalih aktera sve veći

Podaci sa tržišta ukazuju na jasnu diferencijaciju. Građevinska preduzeća koja su tokom proteklih godinu dana strateški implementirala AI rešenja beleže rast profita, više stope ugovaranja novih poslova i bolju efikasnost po utrošenom resursu.

Ova dinamika je posebno kritična za sektor u kome mikro, mala i srednja preduzeća (MSME) čine preko 99% ukupnog broja privrednih subjekata. Ova preduzeća posluju u uslovima niskih marži i preopterećenih ljudskih kapaciteta. Izveštaji o primeni veštačke inteligencije u građevinarstvu upozoravaju da velika preduzeća ubrzano napreduju, dok MSME sektor nailazi na strukturalne prepreke. Bez planiranog delovanja, tehnološki jaz pretvoriće se u tržišnu eliminaciju.

Glavni izazovi kao što su nedostatak jasnog polazišta, strah od visokih troškova, složenost integracije sa postojećim ERP/PM sistemima i deficit stručnog kadra, realni su, ali tehnički rešivi.

Razlika između konvencionalnog softvera i AI modela

Osnovna korisnost veštačke inteligencije ne leži u generisanju teksta, već u obradi nestrukturiranih podataka. Tradicionalni softverski alati za upravljanje projektima, kalkulacije i finansije funkcionišu isključivo na struktuiranim ulaznim podacima i unapred definisanim algoritmima.

Veštačka inteligencija deluje drugačije: ona ima sposobnost analize, interpretacije i povezivanja nestrukturiranih izvora informacija, poput CAD/BIM crteža, tehničkih specifikacija, ugovora, fotodokumentacije sa gradilišta i elektronske pošte.

• Procena ponuda i tenderske dokumentacije: AI modeli mogu samostalno analizirati tehničke specifikacije, uočiti obim radova, uporediti parametre sa istorijskim bazama cena i identifikovati potencijalne neusaglašenosti pre nego što inženjer započne promer.
• Upravljanje rizicima u realnom vremenu: Kontinuiranom analizom podataka sa terena, AI prepoznaje odstupanja od dinamičkog plana i signalizira potencijalna kašnjenja pre nego što nastane materijalna šteta.
• Pravna i komercijalna analitika: Pripremi odštetnih zahteva i analizi ugovornih sporova više ne prethode dani ručnog pregledanja arhiva; AI sistem ekstraktuje dokaze i strukturira argumentaciju u znatno kraćem roku.

AI kao strateška odluka menadžmenta

Uspešna integracija veštačke inteligencije zahteva promenu strukture odlučivanja. Iako su IT timovi zaduženi za sajber-bezbednost i infrastrukturu, inicijativa i definisanje poslovnih ciljeva moraju poteći od nosilaca odlučivanja. Najuspešniji primeri iz prakse pokazuju da vođstvo mora jasno definisati tehničke i komercijalne probleme koje AI treba da reši.

Preporučeni pristup implementaciji obuhvata sledeće korake:

1. Izbor pojedinačnog procesa: Odabir jedne kritične tačke koja troši resurse (npr. izrada ponuda, HSE protokoli ili planiranje mehanizacije).
2. Pilot projektovanje: Implementacija targetiranog rešenja na manjem uzorku radi merenja uinka.
3. Skaliranje: Proširivanje upotrebe na osnovu verifikovanih rezultata, uz izbegavanje pokušaja istovremene transformacije svih poslovnih procesa.

Kompanije koje u ovoj fazi izvrše prispodobljavanje svojih procesa naprednim analitičkim alatima osiguraće dugoročnu konkurentnost i operativnu otpornost.

Autor originalnog koncepta je Phil Gold FCIOB, suosnivač platforme ZAPT.ai, integrisanog softverskog sistema namenjenog optimizaciji poslovnih procesa u građevinarstvu.