Da li ste znali da u našem komšiluku postoji zgrada koja je toliko teška da polako, ali sigurno, tone u zemlju? I ne, nije u pitanju neka antička ruševina, već kolosalno zdanje koje vidite na svakoj razglednici Bukurešta.

Palata parlamenta u Rumuniji (poznata i kao „Kuća naroda“) nije samo obična administrativna zgrada. To je spomenik ljudskoj ambiciji, inženjerskom prkosu i, nažalost, nezapamćenoj žrtvi jednog naroda.

U nastavku vam donosimo fascinantne, ali i jezive detalje o ovoj palati koje verovatno niste znali.

Gradilište koje je „pojelo“ čitav grad

Kada je Nikolaj Čaušesku 1984. godine odlučio da podigne ovaj objekat, nije ga zanimalo šta mu stoji na putu. Da bi se oslobodio prostor za 365.000 kvadratnih metara, srušeno je:

• Preko 30.000 domova;
• 26 crkava i sinagoga;
• Brojne bolnice i istorijski spomenici.

Skoro 40.000 ljudi je preko noći ostalo bez krova nad glavom kako bi se podigla zgrada koja je danas, posle Pentagona, druga najveća administrativna zgrada na svetu.

Činjenice koje će vas ostaviti bez teksta:

1.Najteža zgrada na planeti: Sa svojih 4,1 milion tona, ona je zvanično najteži objekat koji je čovek ikada sagradio. Zbog te težine, zgrada tone oko 6 milimetara svake godine.

2.Sve je domaće (osim jedne stvari): Čaušesku je naredio da svaki milimetar materijala mora biti iz Rumunije. Potrošeno je milion kubika mermera, 3.500 tona kristala i 900.000 kubika drveta. Jedini izuzetak? Vrata poklonjena od strane predsednika Zaira, Mobutu Sese Sekoa.

3.Podzemni grad i nuklearni bunker: Ispod zemlje se nalazi 8 nivoa, uključujući i nuklearni bunker sa betonskim zidovima debljine 1,5 metar. Postoji mreža tunela dugačka 20 kilometara, projektovana tako da se kroz njih može voziti automobil u slučaju opasnosti.

4.Misterija 17. tima: Glavna arhitektica bila je Anca Petrescu, koja je tada imala samo 28 godina! Ona je predvodila tim od 700 arhitekata i neverovatnih 20.000 radnika (neki izvori kažu i do 100.000) koji su radili u tri smene, 24/7.

5.Stepenice krojene po meri: Čaušesku je bio niskog rasta i veoma sujetan. Stepenice u palati su rušene i ponovo građene nekoliko puta samo da bi visina stepenika savršeno odgovarala njegovom koraku.

Život u senci megastrukture

Iako unutrašnjost krase lusteri sa preko 3.000 kristala i tepisi teški po 250 kilograma (koji su tkani unutar same zgrade jer su bili preveliki za transport), realnost je mnogo mračnija. Procenjuje se da je tokom izgradnje život izgubilo oko 3.000 radnika.

Danas je preko 70% zgrade prazno. Troškovi grejanja i struje su toliko astronomski da bi prosečan grad u Srbiji mogao mesecima da živi od tog budžeta. Ipak, ona stoji kao podsetnik na jednu epohu koja se nikada neće ponoviti.

Zaključak:

Palata parlamenta je dokaz da arhitektura može biti i najlepša umetnost i najstrašnije oruđe moći u isto vreme. Bilo da je posmatrate kao inženjersko čudo ili kao simbol tiranije, jedno je sigurno – niko pored nje ne prolazi ravnodušan.

Zanima vas još ovakvih priča o najneverovatnijim građevinama sveta? Želite da zavirite iza kulisa arhitekture koja menja istoriju?

Ostanite uz GRAĐEVINAGRAM i saznajte sve o istoriji najfascinantnijih građevina širom sveta!

Vidimo se u sledećem tekstu.